U ovako naslovljenom poglavlju iz knjige »Odbrana svetlosti od tame, poetski univerzum Amira Brke« Ljiljana Šop piše i slijedeće:
“Ma koliko da je odabrao put kojim se u današnjem svetu ređe ide, jer je teži i beznadežniji (život u malom gradu rođenja, u maloj zemlji, u malom jeziku), Brkino delo ničim u svojoj konačnici ne pokazuje skučenost niti zasužnjenost u prostoru, ni u vremenu, ni u jeziku, ni u svetu ideja i mašte. Naprotiv. Njegov opus je slojevito ostvaren kao razgovor, disput, ogled iz ‘dijalektike tmine’, dijalog sa pomenutim i mnogim nepomenutim pesnicima sveta, prethodnicima i savremenicima. Činjenica da su njihovi gradovi često drevni, slavni, veliki, važni u istoriji civilizacija, svetski poznati, Amira Brku ne zbunjuje, ne brine niti fascinira, ali ga, čini se, dodatno inspiriše da svetskoj mapi doda jednu novu geografsku kotu, novi toponim sa realnim i simboličkim konotacijama, novu jezičku melodiju, novu tezu ili antitezu, nova pitanja i poneki drugačiji odgovor. Za njega je prošlost živa i prisutna u njegovoj sadašnjosti, baš kao i za Kavafija koji se u skrajnutoj i devastiranoj Aleksandriji svoga doba saživeo sa vladarima, običnim ljudima i problemima helenističke epohe. Obojica uzimaju punu slobodu u rekonstrukciji prošlosti i odbijaju da grad vide kroz školsku istoriju i trenutnu politiku mada su je naglašeno svesni, obojica na strani poraženih i gubitnika, ali ne da bi nad njima lamentirali već da pokažu etički i estetički trijumf nad efemernim pobednicima.”
Cijeli tekst je na: https://tesanj.net/…/ljiljana-sop-imati-i-nemati-svoj…/
